ABDULAH, UČITELJ, ISCELITELJ (NEVIL GODARD/ABDULAH) WALTER C. LANYON

 

 

 

 

Pre nego što pročitate knjigu

 

Ako ste verni pratilac Nevila, pomislićete da vam je pri ruci knjiga o Nevilovom učitelju Abdulahu, a odgovor je da i ne. Kada sam pročitala knjigu posumnjala sam kao i svi koji dobro poznaju Nevilove knjige da veza ipak postoji. Obrazložiću.

O autoru ove knjige se malo zna. Lanion je živeo u SAD (1887-1967). Proveo je život putujući širom sveta da bi izučavao različite pristupe u izučavanju hrišćanstva, a kako je i sam bio mistik, držao je predavanja isključivo o otkrovenju Isusa.

O Abdulahu znamo još manje. Nevil ga je upoznao 1929. kada je Abdulah imao više od 80 godina. Abdulah je takođe držao predavanja u svom iznajmljenom  stanu i imao je svoje učenike, među kojima je osim Nevila bio i Džozef Marfi.

Sklapamo kockice.

Lanion je ovu knjigu izdao 1921. u vreme kada je Abdulah aktivno podučavao, pa čak i oglašavao predavanja u novinama. Sledeća veza su citati iz Biblije koje koristi u svojoj knjizi, a baš iste citate ćete pronaći i u Nevilovim knjigama i predavanjima. Biblija nije mala džepna knjiga, pa da baš slučajno upotrebite iste rečenice. U originalnom tekstu ove knjige, na engleskom jeziku, u poglavlju „Treatment“ spominje „pearl of great price,“ što je i naziv jednog od najpoznatijih Nevilovih predavanja. Čitajući knjigu u originalnom tekstu sam u više navrata pomislila da čitam Nevilovu knjigu jer je stil naracije sličan. Znamo da je Nevil učio sa Abdulahom sedam punih godina, sedam dana u nedelji, a ako je i Lanion radio sa Abdulahom, vrlo je verovatno da je nešto morao „poprimiti“. Lanion u ovoj knjizi pokušava da nam objasni da smo mi Bog, na isti način kao i Nevil. U ovoj knjizi nam predstavlja tamnoputog Abdulaha (Nevilov Abdulah je bio Etiopljanin), kao glavnog junaka, koji podučava mase (slično kao Abdulah) o jedinstvu Boga i čoveka kao svesnog bića.

Kakogod, pred vama je knjiga koja će vas naučiti da podignete veru u sebe kao manifestatora do neslućenih visina i da sa što manje napora proizvedete željene rezultate.

Uživajte u čitanju

 

 

 

 

Abdulah, učitelj, iscelitelj

 

Nastavak od

„Pričalo se o nekom grnčaru“

 

 

 

 

Walter Clemow Lanyon

1921.

 

 

Prevod

Jelena Ilić

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Sadržaj:

 

1.    Pogledaj svanuće

2.    Sarik ćilimar

3.    Primena

4.    Misao dana

5.    Sada smo sinovi Božiji

6.    U početku

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ova knjiga je sa ljubavlju posvećena hiljadama čitalaca mojih knjiga, u nadi da će  prihvatiti ovu poruku. Mnoge od vas sam upoznao lično, a neke kroz pisma i svima vam velim: „Budite radosni, ne postoji ništa što se ne može prevazići Istinom. Dokažite sve i držite se onoga što je dobro.“

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Pogledaj svanuće

 

Džetro je prošao kroz omalenu kapiju i ugledao Abdulaha kako oslikava vazu. Bila je prelepa, velika, nebesko plave boje. Graciozne ruke grnčara su grlile vazu dok je na njoj oslikavao cvasti badema.

Džetro je zastao za trenutak posmatrajući Grnčara kako prevlači pogled sa vaze ka cvastima badema koja su skoro dodirivala njegova smeđa ramena. Drvo badema je stajalo prekriveno srebrno beličastom izmaglicom ispod vedrog neba, u čudesnom jutru, koje je lebdelo nad celim prizorom.

„Kakva predivna vaza,“ rekao je, „i savršeno oslikano nebo i cvasti badema. Izgledaju kao da se stapaju.“

„Tako bi i trebalo da bude,“ reče Abdulah ne dižući pogled sa svog rada. „Kada imaš savršen koncept, možeš lako da ga reprodukuješ.“

„Pretpostavljam da je onda najteža stvar imati savršen koncept,“ nastavio je Džetro, zureći u vazu, nebo i drvo.

„Nije toliko teško koliko je uzbudljivo. Mnogi ljudi pokušavaju da reprodukuju neke stvari, ali ne vide dalje od površine, te za rezultat dobiju beživotnu stvar, kao dete koje pokušava na nacrta čoveka. Ono vremenom stiče nova znanja o strukturi i anatomiji čoveka koja mu omogućavaju da naslika ono što je ispod kože, čime slika postaje živa i prirodna.“

Džetro je pažljivo slušao.

„To je kao kada učenici dođu na podučavanje. Kada im kažeš da su savršeni zato što je Bog savršen oni se razbeže, misleći da su razumeli celu Nauku, te bivaju razočarani kada ne uspeju da reprodukuju ni ono malo što su naučili. Moramo da učimo, da razmišljamo i naučimo jednostavne lekcije, pre nego što pređemo na veće. Ne želim da obeshrabrim učenike, ali od trenutka kad saznaju Istinu, mogli bi da je praktikuju sa ono malo znanja koje poseduju, ali kada bi se bavili samo Istinom izgrađenom na čvrstim temeljima koju ne bi srušile ni oluje, a ne stvarima van svog domašaja u tom trenutku, time bi se uzdigli do neslućenih visina.

Dešavalo se da učenik izvede prelepu i spektakularnu demonstraciju nepodržanu čvrstim dokazima koja bi se srušila na prvom testu kao kada oluja udari o kuću i ostavi od nje olupinu na pesku.“

„Čuo sam kada si rekao učenicima da je Jednostavnost ključna na putu ka Istini i to me zbunjuje.“

„Ne bi trebalo. Kada se posadi seme Istine ono u sebi sadrži potencijal da se pretvori u ružu, ali su potrebni određeni koraci i uslovi kroz koje mora da prođe da bi procvetala u svom punom sjaju. Ako je prisiljavamo da procveta, ili greškom otvorimo milim prstima, ona će uvenuti jer se cvetanje nije desilo postupnim razvojem. Ne postoji trenutak u kojem Tragač Istine ne moće pronaći nešto sveto u svom znanju što ne može ponovo demonstrirati. Ako budemo SPOSOBNI da se suočimo sa problemima i da ih razrešimo kada naiđu, uporno naginjući ka svetlu, pojaviće se veće stvari za dokazivanje i još veći dokazi na našem putu.“

Meki, hladni, jutarnji povetarac je obasipao cvasti badema. Iz daljine su dozivale prve jutarnje ptice. Na istoku je rasuto zlato jutarnjeg sunca menjalo  purpurnu u školjka roze boju. Bilo je prirodno vreme za molitvu i zahvalnost, pa je mladić uzeo harfu i zapevao svoju jutarnju himnu, dok je Grnčar sedeo u tišini, meditirajući nad čudima Života, njegovoj lepoti i sreći.

„Nebesa objavljuju slavu

Onoga koji je načinio sve stvari;

Svaki dan ponavlja priču,

Svaka noć svoj danak prinosi.

Do najudaljenije granice zemlje

Njegova moć je poznata;

U lepoti veličanstvenog reda

Je prikazan njegov ručni rad.“

 

Njegov sladak, topao glas je podrhtavao i lepršao vazduhom kao leptir, da bi zatim utihnuo. Sedeli su neko vreme u tišini posmatrajući nebo, sa srcima punim zahvalnosti dok su se molili i osećali silu svojih molitvi kako juri ka njima.

Abdulah je čitao iz svetih skripti:

„Ne boj se zlikovaca,

Niti budi zavidan na one

Koji čine bezakonje.

Kloni se Zla i Čini dobro;

I čini tako zauvek.

Pravednici će naslediti

Zemlju i nastaniti je

Zauvek.

Božji zakon je u njegovom srcu

I NIJEDAN od njegovih koraka neće skliznuti.

Jer Carstvo je Božije i on

Upravlja nacijama.“

 

Kada je završio čitanje mladić je opet zapevao:

„Svaki dan

O tebi ja uživam da razmišljam;

Dopusti u tišini

Da te sretnem,

Pomozi da suzbijem

nepotrebne misli o radu;

Sačuvaj me od svih grehova

Iskupitelju, Snago i Gospode.“

 

„Neka tako bude,“ završio je Abdulah okrećući se ka svojoj vazi.  „Kada bi svi na ovom svetu odvojili malo vremena na početku dana, pre nego što započnu kontakt sa svojom braćom, išli bi kroz dan srećni, pomerajući planine grešaka ili zla. Jutarnja molitva je kao štimovanje instrumenta pre sviranja. Neki ljudi se probude i žure nepripremljeni. Kada naleti oluja, pokušavaju da je obuzdaju slatkom harmonijom, ali dok prelaze rukom preko žica instrumenta uviđaju da je on van harmonije, te kada se oluja razbesni pokušavaće da ga uštimaju protivno buci smrtnog mišljenja. Bilo bi bolje da su zastali za trenutak na početku dana i uspostavili harmoniju pohvalama i zahvalnošću. Ovo nas čini jačima pred razdorom sveta, pred „lavovima na ulici“, a to je ono što čini našu prolaznost „izvanrednom muzikom.“ Nekoliko trenutaka u svitanju sa Kreatorom u priznavanju, zahvaljivanju, primanju instrukcija je ono što čini dan zlatnim globusom bez ijedne senke sumnje ili brige. Ponovo se okrenuo vazi. Džetro ga je promatrao kako radi, ne skidajući pogled sa raštrkanih, obližnjih  cvasti. Koliko ih je samo puta pogledao da bi bio siguran da su prave veličine, boje i oblika. Bio je pravi umetnik.

Kao da je osetio mladićeve misli, Grnčar je opet progovorio o vazi. „Kada čovek ima savršen koncept o nečemu, nije mu teško da ga reprodukuje.“ Godinama imam drvo badema i proučavao sam sve njegove promene. Tako sam spoznao razliku između beličasto srebrnkaste boje cvasti (badema) i plavičasto bele boje drugog cveća u ranom jutru. Na taj način sam dobio savršen koncept koji sam uspeo da prenesem na ovu vazu, koja će možda otići u grad i poneti sa sobom dašak sela na otvorenom. Pretpostavimo, na primer, da umesto ove beživotne vaze ponesemo telo, hram čoveka. Mi srećemo na stotine ljudi na dan koji nemaju istinit koncept o tome šta je savršeno telo ili šta bi to trebalo biti. Njihovi crteži su loši. Uvek sam osećao kao da želim da izbrišem  njihov crtež i započnem novi za njih. Instinsktivno želim da im dam pravu ideju o zdravlju, radosti ili sreći, kako bi je dalje mogli oslikavati na hramu, i napraviti od toga stvar vrednu poštovanja, lepote i stvar od koristi. Postoji velik i veličanstven zakon koji upravlja svim, glas trube koja će probuditi mrtve. „Kakve su misli u njegovoj duši, takav je i on.“ Tako je jednostavno, dok zvuči teško, a ljudi to ne uviđaju. Reći će ti da je to sve teorija, da to nije istina, ne uzimajući u razmatranje da se sve misli o bolesti tokom dana manifestuju i nude dokaz o istinitosti ove tvrdnje. Kada se čovek probudi on uviđa da su ga njegove misli učinile onakvim kakav jeste i dovele tamo gde se sada nalazi. Tada čovek započinje obrnut proces i „ako se ne onesvesti“ (ako ustraje) videće rezultate.

Neki su obeshrabreni zato što ne mogu odjednom da promene okolnosti. Zaboravili su da su godinama sejali i žnjeli useve grešaka. Očekuju da će doći na polje, zasaditi pšenicu i odmah videti plodove svog zasada zaboravljajući da je to polje obraslo gustim korovom. Istinski pobednik prepoznaje da je zakon koji od sada primenjuje koristio na izopačen i zao način, te da proces uništavanja korova mora započeti sada, uz neprestano sađenje dobrih misli, dobrih dela i reči.

Ovo je časno delo pobednika, jer bez obzira kakav je problem pred njim, on ide ka njemu, te na tom putu nalazi mnogo dokaza, sve dok na kraju ne shvati da se strmo brdo preko kojeg je trebao preći smanjilo i nestalo i da se sastojalo od bezbroj malih koraka koje je trebalo preduzeti svakog dana, ali su ga doveli do svog postignuća, a da pri tome nije morao da se suoči sa celim brdom. „O, vi maloverni,“ padate na malim stvarima od kojih su sačinjene velike. Ako ćemo pomeriti planinu moramo sa nje uzimati male komade. Svako zrno prašine se mora otkloniti da bi smo srušili planinu, a razumevanje ovoga daje vrednost trudu. Ovaj proces možemo započeti pri bilo kojim okolnostima koje nas snađu, uklanjajući prepreke sa kojima se suočavamo danas. Upravo ovo može može dovesti do sumnje u željeni ishod, možda zbog mentalne lenjosti, a možda zbog uverenja da je „moj problem veći od tvog.“ Šta god da je u pitanju, to je samo malo zrno prašine koje treba ukloniti još danas, da bi se sutra uklonilo još ruševina i konačno svakodnevnim čišćenjem i uklanjanem spoznaćemo da je planina u potpunosti nestala i da smo uspeli u svojoj demonstraciji.

 

U tome će vam najviše pomoći jutarnja molitva. Možemo je nazvati i jutarnjom kupkom, kada je um neokaljan i čist od svakog zla i spreman za početak dana.

Kada se čoveku ukaže savršen koncept, on se postepeno materijalizuje u njegovom svetu. Tada on shvata da je više od samog odraza i počinje se identifikovati sa Ocem u sebi, a ne sa telom. Isus je ovo činio. On je uvek bio „jedno sa Ocem“ „Ja i Otac smo jedno.“ On se nikad nije identifikovao sa telom. Telo je samo mesto gde se koncept materijalizuje. To je kao platno na kojem slikar oslikava svoje delo, prikazuje svoje demonstracije i manifestuje „i reč postade telo i useli se u nas.“ Vi ste više od tela. Telo nije čovek. Čovek je nešto što sarađuje sa Ocem u sebi i apsolutno upravlja telom.

„Hoćeš da kažeš da čovek nije telo?“, prekide ga Džetro.

„To je upravo ono što govorim,“ odgovorio je Abdulah. „Ne postoji ni jedan autoritet nad ovim uverenjem. Čovek je Jedno sa Bogom, a čovek ima autoritet i dominaciju. Telo nikada nije imalo moć nad nečim, ono samo oživljava uticaj koji vršimo nad njim. Mi smo isti  „Um koji je i Isus Hrist posedovao“, a koji radi sav posao, i to je ono što mi jesmo. Mi smo jedina moć koja pomera i kontroliše telo. To je naše platno na kojem „reč postade telo“, naše vežbalište“.

„Sada shvatam,“ reče Džetro. „Sada razumem da imamo nadmoć i autoritet. Oduvek sam razmišljao o čoveku ko o telu, ne kao materijalnom telu, već samo kao o telu, ali sada razumem da je nemoguće izvesti bilo kakvu demonstraciju sa takvim uverenjem. Mi smo Božanstvo, naslednici, sinovi, a ne tela. Mi kontrolišemo telo našim mislima. Mi ga skiciramo prema našoj volji. Mi ga oblikujemo po našim željama. Ta sloboda nam omogućava da  oslobodimo telo svakog ropstva. Kao da smo sami sebe toga lišili. To je samo koncept koji zadržavamo u mislima. Kao ta vaza. Ti nisi to i to nema kontolu nad tobom, a ipak to možeš oblikovati, oslikavati i ukrasiti na način koji želiš. Držiš to podalje od sebe. I da se razbije, ono ni na koji način ne može da utiče na tebe, jer si ti jedno sa Ocem i imaš moć da to opet stvoriš. „Imam moć da ga položim, a mogu opet da ga uzmem.“ Ti si Božanska iskra, i to je istinski čovek, „tik ispod anđela“, obdaren autoritetom i moći.“

Velika je stvar posedovati moć da se ne identifikuješ sa telom, onakvim kakvim jeste, i da mu oduzmeš uticaj na svoj život. Dobra je stvar posmatrati ga kao vazu, na kojoj mi, Grnčari sa „Ocem u sebi“ mu dajemo lepotu, oblikujemo ga, savršeno kontrolišemo, tako da nas nikad ne uznemirava, da mu nikad ne budemo potčinjeni i da nikad ne čujemo njegove pritužbe. Jer „glina ne može da se obraća Grnčaru.“

„Grnčar je večni um, a glina je večna misao“. Tada su naša tela misli, a Večni Um je misao sa kojom smo jedno, a sa kojom upravljamo i kontrolišemo „glinu“, odnosno telo.

Voleo bih da svi ovo razumeju i da se ophode svojim telima na ovaj način. To bi izbrisalo sve bolesti i bedu u najkraćem vremenu. Jednom kada se ljudi odvoje od svojih tela na način da nad telom sprovode svoj najviši koncept, ne bi čuli od  njega nikakve pritužbe, jer bi imali autoritet nad njim.“

Dok je Džetro govorio Abdulah je slikao zlatnog leptira kako se odmara na grani badema.

„O, kako je predivan, kako nežno dodiruje cvasti, tako pun života,“ reče Džetro, primičući se.

„To je tvoja inspiracija. Ta divna stvar samo dodiruje materiju i hrani se ljiljanima.“

 

 

 

 

 

Sarik ćilimar

 

Na putu do hrama, Abdulah i Džetro su sreli Sarika ćilimara. Sedeo je u dvorištu svog malog domaćinstva i tkao predivan ćilim. Čovek i mladić su zastali, a zatim ušli.

Sarik je ustao i pozdravio ih. Bio je ponosan na svoj rad čija se izrada bližila kraju. Ćilim je bio duboke nijanse ruže sa geometrijskim oblicima tirkizne i duboko plave boje, oivičen crnom i bojom slonovače.

„Kakvo veličanstveno delo,“ reče Abdulah, prelazeći prstima preko somotske teksture. „Savršen je.“

Sarik se graciozno nasmešio. „To je molitveni ćilim. Pogledajte, tu je i simbol koji donosi sreću,“ pokazao je prstom grčki krst, koji je savršeno utkao u uglove ćilima.

Abdulah mu se nasmejao. „Znak dobre sreće mi se čini nepotrebnim na molitvenom ćilimu, pogotovo onom koji zna da se moli.“

„Tako je,“ reče Sarik, „ali to je porudžbina,“ prešao je prstima preko površine bogatih boja, „malo je ljudi koji su prevazišli sujeverje i strah od znakova i predskazanja.“

„To je istina,“ reče Abdulah, „poznavao sam ljude koji su poznavali Istinu, a ipak su se držali sujeverja. Na primer, neki od njih bi se izgubili za trenutak u razmišljanju u svojoj imaginaciji, a zatim bi položili ruke na neki deo svetih spisa, kao da će u njima naći odgovor na svoje molitve. To je naviša vrsta sujeverja. To je verovanje u drugog Boga.“

Sarik je slušao, bio je Abdulahov učenik i često je sedeo u masi koja se gomilala na kapijama grada kada bi Abdulah govorio.

„Da li to znači da ne treba da tražimo pomoć van sebe?“

„Upravo tako, jer ne postoji apsolutno ništa van tebe što će ti pomoći ili nauditi.“ „Ne pogani čoveka šta ulazi na usta; nego šta izlazi iz usta ono pogani čoveka,“ i možemo dodati, „to ga čini.“

„Amajlije i predskazanja, sujeverje i strahovi kojima se čovek klanja nemaju moć ni za dobro ni za zlo, oni su samo stav koji čovekov um ima prema njima. Ako čovek ima uz sebe amajliju ili nešto slično, svaki put kada pomisli na to, on pomisli na dobru sreću i time privlači dobre stvari koje na drugačiji način ne bi privukao, ali ako mu se zabrani takvo materijalno razmišljanje suočio bi se i sa drugim protivnim zakonima koji operišu protiv njega, te mu amajlija ne bi ničemu služila.

Ako on veruje u sreću, onda veruje i u nesreću i lošu sreću, inače mu ne bi trebala amajlija ili neko drugo pomagalo da se zaštiti ili otera lošu sreću. Kada čovek sazna Istinu, prvo što treba da nauči je da ne postoji odvojenost čoveka od Boga. Jedini resurs koji mu je potreban je Um Isusa u njemu, a ne simboli ili druga čuda.

Nemoguće je zamisliti da Boga mogu zaustaviti tako apsurdne stvari. Na primer, neki od najvećih mislilaca su prihvatili, delimično, horoskop i stradaju zbog predviđanja njegovih tumača. Nije razumno zamisliti Boga da je tvorac Zakona koji prenosi na zvezde i slično. Zamislite komplikovanu masu zakona koji se prepliću iznova da pokrenu milione sudbina koje bi trebale biti pod njihovom kontrolom. To je nezamislivo, jer je nemoguće dokučiti tako složen obrazac, pogotovo što bi to isključilo Boga iz njegovog Carstva i dalo kontrolu univerzumu i prepustilo sudbinu čoveka zvezdama. Pa ipak, mnogi stradaju direktno ili indirektno zbog njihove vere u ove stvari. „Kakve su misli u njegovoj duši, takav je i on.“ Ako čovek veruje da ove stvari imaju moć nad njim, one će zaista imati moć nad njim sve dok ne bude dovoljno patio da ih se reši i shvati da ni jednog trenutka nije odvojen od Boga koji je jedina moć.

Ovo je vredno tihog, polučasovnog razmišljanja – da su čovek i Bog jedno. Deluje kao velika stvar, ali kada zastaneš za trenutak i pomisliš „Ja sam jedno sa Bogom,“ onda zamisli šta Bog predstavlja i oseti slatkoću jedinstva sa njim, nestaće veliki oblak brige i nesigurnosti sa tvojih ramena i oslobodićeš se verovanja u simbole, predskazanja i traženja znakova u svetim spisima.“

„Abdulaše,“ reče Sarik, „Ja sam često grešio. Molio sam se u tišini, a zatim bih stavio ruku na svete spise i čitao stih, u nadi da ću dobiti odgovor na svoje molitve, ali da sam promislio uvideo bih da je to jednako materijalno kao kadа bih stavio ruku na ovaj grčki krst i očekivao nešto dobro da se desi. Istina se zasniva na principu,  a misliti da držiš ruku na principu po celi dan neće rešiti ni jedan problem. Ono što je potrebno je primena. Naravno, kada se molimo dobićemo odgovor i način i nije nam potreban ni jedan „simbol.“

„Kada bismo samo uvideli značaj misli i dragocenost upravljanja njima. Pretpostavljam da kad bi ljudi znali šta je misao zapravo, bili bi zadivljeni i otvorili bi oči pred činjenicom da je reč jaka kao „delo“, a ponekad i jača,“ reče Abdulah. „Kada bi svi ovo znali i poštovali, to bi preokrenulo svet. Postoje stvari koje možete zamisliti, ali ih nikada ne biste sproveli u delo, pa opet se na neki neobjašnjiv način  realizuju. Kada biste bili upozoreni možda biste uspeli uništiti efekte tih misli ili ih iskoreniti pre nego što ugledaju svetlost dana, ali pomislite na divnu smirenost uma kada spoznate i praktikujete teoriju da je „svaka misao ista ili jača od dela.“ To će vam obezbediti zaštitu i pomoć na način koji još niste spoznali“.

Naša  molitva bi trebala biti „Gospode da progledam,“ vid koji će mi omogućiti da vidim ove stvari i primenim ih i lišim se sujeverja koje baca maglu na sve što vidim. Naučimo da živimo, ne samo bliže Bogu, već u Bogu, znajući da je On prisutan u svakom razgovoru i da vidi ljudske misli onako kako mi vidimo ćilim“.

Lepo je znati da ni jedna lepa misao ili reč nisu izgubljeni i da će doneti plodove od svoje vrste. To nas podstiče da pazimo šta mislimo i kako postupamo.

Pomislite samo šta bi značilo kada bi čovek shvatio da će svaka sledeća misao privući narednu od Boga. Ovo je Božanski moguće kada uvidimo veličanstveno jedinstvo Boga i čoveka.  Iznenada bismo spoznali da nepromenljivi Bog ne može biti Otac promenljivom čoveku. Sujeverno verovanje u rast, sazrevanje, propadanje i umiranje je ništa drugo do verovanje u život kao materiju, umesto verovanje u Boga „kroz njega živimo, i mičemo se, i jesmo.“ Bog čeka da se manifestuje u vama, a vi se možete manifestovati u njemu koliko god želite oslanjajući se na činjenicu da ste jedno sa njim i da je On nepromenljiv. Godine se brišu, to je ništa, jer nepromeljivost života ne beleži dane i noći, ili godine i mesece koje je stvorio čovek. Ah, ovo je divna misao nad kojom vredi sedeti u tišini, „ja i moj otac smo jedno.“ Godinama ste ovo slušali, ali ako razmislite o tome sa novog aspekta vođeni mišlju da će svaka naredna misao biti Božija misao, otkriće vam se novi život i svrha kakvu ranije niste poznavali.

Taj „nečujni glas,“ o kome smo toliko pričali, će konačno postati jedini glas kada shvatite svoje jedinstvo sa Ocem u sebi. U početku će buka smrtničkog razmišljanja i življenja plakati na glas tražeći publiku. Bacaće dokaze i činjenice pred vašu pažnju, ali taj glas će oslabiti unutrašnjom regulacijom, dok konačno ne postane toliko slab da se više ne čuje, te svaki put kada se okrenete sebi čućete samo jedan glas, a to će biti „nečujni glas“ koji će vas voditi ka Istini, jer taj glas vas vodi, pokazuje, osvetljava i pokazuje pravac kojim trebate ići, bez zbunjenosti ili straha.

Kada je seme bačeno u zemlju, ono će prvo umreti, a u tom procesu nastaje novi život. „Bezumniče! To što seješ neće oživeti ako ne umre.“ Kada uđete u unutrašnju tišinu i posadite svoje seme jedinstva, umreće stari život odvojenosti i izrodiće se novi, „a Bog mu daje telo kako hoće, i svakom semenu svoje telo,“ tako da će svako činjenje na ovaj način dati produktivne rezultate.

Postoji razlog zašto je tvoje biće baš tu gde jeste u velikom Božijem planu, a tvoj zadatak je da odbiješ sve sumnje, strahove, nezadovoljstva i da poslušaš instrukcije koje ćeš dobiti, ne od spoljnjeg učitelja, već od NAJVEĆEG UČITELJA u celom univerzumu – NEČUJNOG GLASA, koji će te voditi u sve, pokazati ti sve, samo ako si spreman da ga slušaš i da te vodi. Taj glas zna bolje nego iko šta ti je potrebno, jer te je pratio u tvom napretku. Odbij misli da nisi na pravom mestu, da su te kob, sudbina i okolnosti vezali. Od trenutka kada shvatiš da BOŽIJI ZAKON operiše U TEBI, uvidećeš šta je taj zakon i ako to znači da moraš napustiti sadašnje mesto sve će ti obezbediti  „i ne uklanjaše ispred naroda stupa od oblaka danju ni stupa od ognja noću“ i neće biti potrebe za brigom o putovanju jer ćeš biti snabdeven.

Možeš li da poveruješ u ovo, imaš li dovoljno vere da se zaviriš unutar sebe i izjaviš da si jedno sa Bogom i ugledaš kako će se sve savršeno razrešiti u tvom životu?

Čak i sada dok govorim, ja sam vođen u onome što vam prenosim jer se pozivam na Oca u sebi i prenosim vam poruku da mi se On obraća. Blagosloviće vas, kao što je blagoslovio i mene, i neće se vratiti praznih ruku. To je BOG koji radi U vama. Obratite pažnju na lokaciju, U vama, te sarađujte s njim i izvršite njegovu naredbu.

Vaš pravi posao je da izrazite Boga, to je razlog zašto ste ovde. Vi treba da izrazite Boga, i sada ćete razumeti zašto „istražujte pisma“ i znate zašto „jer mislite da u njima ima život večni.“ „Kakve su misli u njegovoj duši, takav je i on.“

Na mestu na kojem vas nađe ova poruka je mesto koje ste sami stvorili, bilo pogrešnim, bilo ispravnim mislima, i sve možete promeniti savetovanjem sa „nečujnim glasom“ u vezi sa „ujedanput, u trenuću oka...mi ćemo se pretvoriti.“

„Voleo bih,“ reče Sarik, „Abdulaše, da je Adana čuo jutros tvoj govor, nikada se ne bi bavio glupim simbolima dobre sreće, već bi shvatio da je pozadina principa talas dobrote koji toliko preplavljuje naše živote da ne možemo sve primiti.“

„Ćilim će ga veoma obradovati,“ reče Abdulah. „Veoma je lep. Njegove fenomenalne boje koje su savršeno ukomponovane i pomešane jesu lekcija prave harmonije i tišine i prikazuju um stvaraoca i možda će princip koji si utkao u svaku petlju i vezao u svaki čvor pronaći put do njega i naterati ga da uvidi Pravog Boga, koji ne poznaje stvari kao što je sreća.“

 

 

 

Primena (molitve)

 

Ljudi su se okupljali na večernji razgovor sa Abdulahom u svečanim odelima prelepih boja. Došli su sa četiri strane grada, i imali su lepe ćilime za klečanje ili sedenje, a njihove duge haljine i turbani su bili posebno živopisni spram sivih zidina.

Uskoro se začuo topli, sladak glas Džetroa dok je pevao svirajući svoju harfu. „Zovi me, i odazvaću ti se.“ Kada je muzika utihnula, zavladala je tišina nad skupom, a tada je Abdulah istupio pred svima.

„Prijatelji,“ počeo je, „Večeras ću sa vama govoriti o primeni. Radi se o važnoj temi jer je se odnosi na praktičnu primenu molitve, jer je to stvar koja nas se svih tiče.“

Postoji mnogo načina primene, kao što postoji i mnogo načina molitve. Neki su preklinjući, neki prkosni, neki su „uradio-sam-svoje-sada-je-red-na-tebe,“ a neki su praktična primena Reči, koja odmah leči.

Kad dete nauči abecedu nema potrebe da je svaki put recituje pre čitanja. Ono je napredovalo od pojedinačnih slova, preko klastera slova, grupa reči, fraza do kompletnih rečenica, a isti princip važi i za Primenu. Kako čovek napreduje u  poznavanju Primene, on prestaje da se vrti u krug, on pravi kratak, direktan rez i pogađa metu iz prvog pokušaja.

Primena započinje sa poricanjem. Brzo, oštro poricanje laži, kao kada bi sa jednim snažnim udarcem izbrisali grešku na tabli ili uklonili prašinu sa stolice. Poricanje ne bi trebalo biti naporno ili teško. Treba da bude sa autoritetom i bez prihvatanja uslova kao stvarnih. Ne postoji ništa sa čim treba da se borimo jer je sve u harmoniji i miru. Nakon što učinimo poricanje, treba da ga potkrepimo afirmacijom prikladnom željenom stanju.

Potrebno je disciplinovati razmišljanje i istrenirati um tako da pozove direktni antidot grešci. U farmakopeji, određene stvari se koriste kao protivotrov, a mudar lekar će ih držati pri ruci. Isto važi i za prevazilaženje izazova, jer postoje određene izjave, koje kada su dobro shvaćene i pravilno primenjene će delovati brzo i dati dobre rezultate. Ne govorim vam da trebate pronaći određenu stvar ili misao koji će preduhitriti nevolju. Potrebno je tako istrenirati svoje misli u vreme mira i staloženosti, da kad udari oluja vi budete spremni na vanredno stanje.

U svetim spisima postoji nešto što će biti protivotrov svakoj grešci tela, pronađite to i koristite. Napravite ličnu listu tih stvari, tako da se možete odbraniti kada naiđu loša vremena. Kao ilustraciju uzećemo primer. Predpostavimo da će čovek pasti i uganuti nogu. Koju biste afirmaciju kao Božiji čovek koristili nakon poricanja nesreće?

„Na ruke će Te uzeti da gde ne zapneš za kamen nogom svojom.“

Možete li zamisliti savršenije od ovog? Postoji li nešto što nije pokriveno sa ovim, u potpunosti pokriveno? Ako se ova izjava primeni dovoljno brzo, sa ispravnim razumevanjem doneće instant manifestaciju, u odnosu na onog koji započinje sa izjavom „Bog je dobar, dobrota je Bog, Bog je sve“, i tako dalje, sve dok ne dođe do toga da ništa zlo ne može doći od Boga.  Mi znamo da su predivne stvari postignute sa ovom puzećom metodom rasuđivanja, ali mi nismo više bebe u našim mislima. Odrasli smo i napustili ih, te ćemo dobiti autoritet i vlast u reči „On zapovedi i pokaza se.“

Kada lečite/dajete tretman, ulazite u tajno mesto, a tamo ćete naći „Oca u sebi.“ Ujedinite se s njim i izgovorite reči izlečenja svakom zlu ili neželjenom stanju. Nemojte se plašiti da izgovorite „Ja ću doći i isceliću ga.“ Ne plašite se ko će izvršiti zadatak. Isus je slobodno koristio ovakve izraze i rekao nam je da pratimo njegov primer. Kada neko zatraži vašu pomoć, to je zato što  vaša svetlost sija dovoljno jako da impresionira hodočasnika koji traži pomoć. Nikom nemojte uskratiti vašu pomoć. Kada vas neko potraži, taj želi baš vašu pomoć, a ne da ga uputite kod drugog, i drugo, pomoć koju traže mogu dobiti samo od vas. Oni su na svoj ograničen način bili upućeni na mesto gde očekuju pomoć, a ako ste to bili vi, nemojte je uskratiti, jer „A ko se odreče mene pred ljudima, odreći ću se i ja njega pred Ocem svojijem koji je na nebesima.“ „Kad učiniste jednom od ove moje najmanje braće, meni učiniste.“

Ako nastavimo dalje u Obećanu zemlju, uvidećemo da svaka dobra ili loša misao nosi u sebi neki plod. „A ja vam kažem da će za svaku praznu reč koju kažu ljudi dati odgovor u dan strašnog suda,“ te počinjemo da nadziremo svaku našu misao, postupak kao „mnogoceno zrno bisera,“ i dobro, jer nas ovo čuva od beskonačnog rada kasnije.

Da li ste znali da materijalna čula zatvaraju vrata između vas i Boga, a da je Zahvalnost plima ljubavi koja otvara ta vrata? Zahvalan um ima malo prepreka, zato što kreira malo materijalnih problema. Potpuni osećaj sreće će nastati tek kada uvidimo da se Bog otelotvoruje u nama kao sveta svrha, a da smo mi njegova svesnost i da postojimo samo da bismo Njega izrazili.

Opet vas podsećam koliko je važno očistiti svoj um izjutra. Opusti se, otpusti i blagoslovi sve. Kažu, a to je istina, da čovek koji zadrži lepe misli do deset ujutru, neće imati ni jednu prepreku tokom dana. Ja verujem, da ćete se do tog vremena toliko stabilizovati, da je nemoguće da ćete iskusiti neku grešku. „Kad se probudim, još sam s Tobom.“ Kada se probudimo iz sna nerealnosti materijalnog razmišljanja, Bog je još uvek sa nama, a misao da je tamo gde je i bio i da je spreman  da sarađuje sa nama,  nas tera da ga čuvamo kraj sebe.

Započnite dan ispravno. Očistite misli od mržnje, straha, svađe, neuspeha i obeshrabrenosti. Ispred sebe imate novu, savršenu šansu koju niko ne može da pokvari, osim vas samih. U školi nas uče dva osnovna ljudska zakona: zakon za samoodržanjem i zakon ličnog interesa. Ne moramo naglašavati da je ovo tačno sa materijalnog aspekta, ali isto važi i za duhovnost čoveka. Mi neprestano delujemo u Istini da bismo imali bolje zdravlje, bogatstvo, bolje domove i mirnija okruženja. Mi neprestano pokušavamo da privučemo više Isusove moći u naše živote, što je ispravno jer nema pomoći ako se ne osećamo jako i dobro. Kada manifestujete snagu i zdravlje, vi ste živi primer vaše vere. Kada manifestujete izobilje, a u isto vreme pratite Isusa, vi sprovodite jedan od Božjih zakona. Da bi čovek bio savršen, mora izbaciti sve iz Uma. Moramo postati „čitav čovek.“

Da bismo imali moramo da damo.  Otvoren um može primiti više nego zatvoren um, isto važi i za ruku. Ako je vaš um zatvoren za seme istine, ono ne može rasti, niti se razmnožavati. Moramo dati da bismo imali. Dajte svoju ljubav obilato svakom ko vas moli i vratiće vam se desetostruko. Ovo nikad nije omanulo. Kad god sam dao, vratilo mi se deset puta više. Ako bih drugom dao zdravlje, kroz razumevanje Principa, imao bih bolje zdravlje. Svaki put kada primenim Božji zakon na drugom, ja dobijam ubeđenje da je to Istina, i za toliko sam jači u Istini.

Stara ideja o žrtvovanju jeste nova ideja o davanju. Ono što ponudimo je ono što ćemo desetostruko dobiti nazad. U pozadini ovoga je zakon. Ako se bojiš dati, to je siguran znak da je tvoja svesnost o Bogu veoma mala i da veruješ da otimaš od Njega sve što bi mogao dobiti i da to nećeš lako pustiti. Ako znaš da si sredstvo i kanal kroz koji protiču sva dobra od Boga ka čoveku, onda ćeš znati da sve dok je kanal otvoren, kroz njega će proći još mnogo supstance. „Ne boj se malo stado, jer bi volja vašeg Oca da vam da carstvo.“ Carstvo je u vama i možete da ga posedujete ako postanete ujedinjeni sa Bogom, potvrđujući vaše pravo po rođenju, da posedujete autoritet, jer ste sunaslednici sa Isusom.

Kada naučite i razumete da ste nerazdvojni od izvora svakog dobra, onda ćete znati da sve što dajete nije vaše, već Očevo, te ne možete biti osiromašeni.

Kada se čovek „ponovo rodi,“ on polazi putem našeg Gospodara. Prvo se rodi nova ideja, zatim veliko i slavno buđenje Istine, a zatim sledi krštenje. Do ove tačke, mladi Pobednik pravi velike korake, onda dolazi iskušenje, odakle biva bačen sa planine u dolinu depresije i očaja. Njegova krila su posečena, jer nije razumeo kako da opstane u večnom letu. Nakon iskušenja, on se penje ka gore, odlučniji nego ikad da se popne i stavi krunu. Iskušenje opet prati njegove korake i vreba, ali sada, on ispred sebe ima cilj umesto da beskonačno luta. Dok nastavlja dalje, od razumevanja do mudrosti, prolazi kroz razapeće u kojem će vera u telo biti razapeta, odnosno precrtana. Ovo je agonija planine Golgote, gde je celi svet protiv hodočasnika i on biva napušten od svih da bi stvarao u materiji. Nakon ovog iskušenja, čovek će biti preporođen i obnovljen, vaskrsnuće iz groba u koji ga je poslalo materijalno razmišljanje. Čovek materijalnog razmišljanja bi rekao „Možeš umreti,“ ali duhovni čovek shvata da su prava sreća i blaženstvo mogući samo kada se u svesti suzbije i uništi materijalna misao kreacije. Nakon vaskrsnuća, on se uzdiže i više ne poznaje materiju kao realnost.

Kada delate u Istini, shvatićete da je Duhovni čovek mnogo veći od jalovog materijalnog koncepta, za koji ste se toliko dugo držali, da niste mogli videti drugačije. To je kao kada umetnik zamišlja prelepu sliku i pokušava da je reprodukuje na platnu, te i pored najvećeg truda priznaje potpuni neuspeh, jer zna da je prava slika koja počiva u umu beskrajno lepša. Tako je i sa duhovnim čovekom. Materijalni čovek je loša kopija slike ili koncepta uma.

 

 

Misao dana

 

Svi uzroci su mentalne prirode, a posledice će se pobrinuti same za sebe. Ako želiš zdravlje, ne razmišljaj o bolesti. Ako želiš bogatstvo, ne razmišljaj o siromaštvu. Svi uzroci potiču iz uma. Zabeleži ovo i proveravaj sam sebe tokom dana koliko si puta skrenuo sa puta u pogrešne misli. Svi uzroci su mentalne prirode, a posledice će se pobrinuti same za sebe. Želim da zapamtite važnost ovoga. Sejete li uzrok nečega danas, a sutradan ste zabrinuti? Pogledajte u uzrok. Kada se mutan potok pročisti na izvoru, bistar će se uliti u okean; posledica će pratiti uzrok.

Sve počinje u umu. Ako ne veruješ, proveri sve što poseduješ, svoje zdravlje, bogatstvo, sreću, te proveri da li je nešto od ovoga počelo od neke misli.

SVI UZROCI SU MENTALNE PRIRODE, POSLEDICE ĆE SE POBRINUTI SAME ZA SEBE.

Seti se zapovesti „Mržnja ubija onog koji mrzi.“ Koliko toga ubijete tokom dana iz mržnje? Mržnja je zapaljena užarena vatra, koja proždire SAMO mesto svog nastanka.

Ljubav, suprotno od mržnje, je život. Ljubav rađa nadu i život. Koliko puta na dan činite nešto iz ljubavi? Ljubav je takođe lekovite ulje koje, smiruje, umiruje i donosi mir stradalom srcu. To je direktni protivotrov mržnji. Nikad nije dovoljno ponoviti: „Ne znate li da ste vi crkva Božija, i Duh Božiji živi u vama?“ Misao u skladu sa ovim principom će izgraditi i obnoviti slomljeno i palo telo, očistiti, pročistiti i ojačati prebivalište duha. Koliko često ulazite u vašu CRKVU i terate „menjače novca“ (zle misli) i „prodavce golubova“ (obmanjujuću materiju)? Neka vam jutarnja molitva postane praksa. „Otac tvoj koji vidi tajno, platiće tebi javno.“ „Ne živi čovek o samom hlebu, no o svakoj reči koja izlazi iz usta Božijih.“ Da li ste ikada razmišljali o ovome pre nego što ste pošli na večeru? Ako niste, pokušajte, pa vidite šta će se desiti.

„Sve mogu u Onome koji me ojača!“ Šta želiš da uradiš? Sledeći put kada se odlučiš na novi korak razmisli o ovoj isitni, a onda saznaj gde je Isus. „Ja sam s vama u sve dane.“ „A ja kad budem uzdignut sa zemlje, sve ću privući ka sebi.“ Ako svoju misao uzdignete do jedinstva sa Isusom u sebi, ne samo da ćete postići to što želite, već ćete to privući k sebi. Postaćete magnet za dobro i samo dobro. Veza i kontakt sa Isusom u sebi je vredna ozbiljnog razmatranja. Pokušajte.

Da li shvatate da vaš svet čine sadašnje i prošle misli? Vaše telo je samo njihova materijlizacija. Bolje vam je da odmah počnete nadzirati te misli, da bi se desila željena promena, kako bi svet video vaše svetlo pre nego što čuje vaš glas. „Tako da se svetli vaše videlo pred ljudima, da vide vaša dobra dela, i slave Oca vašega koji je na Nebesima.“ Gde su NEBESA? Razmisli u tišini o ovim stvarima.

Skloni se od ličnih stavova; neki ljudi se identifikuju sa bolešću pre nego što padnu u krevet. Oni će reći: „Moja bolest, moj problem.“ Nemojte stavljati monopol nad ovim greškama, jer ako se uhvatite u koštac sa njima shvatićete da u ruci imate loš proizvod. Zauzmite bezličan stav prema životu, koristite dobro u izobilju, ali ne pokušavajte da ga saterate u ćošak. I voda će postati ustajala ako stoji, para je čini svežom i pročišćenom.

Kada shvatite moć misli, znaćete da izgovorena reč ima moć, a njena nepažljiva upotreba može postati opasna stvar. „Malo znanja je opasna stvar.“ Čuvajte svoje misli, Nadzirite, Nadzirite. „Jer On reče, i postade.“ Ponavljanje je neophodno da bi se disciplinovale misli. Nemojte se umoriti ako vam se ista istina prikazuje na mnogo načina, moramo prevazići i nadvladati starog čoveka, tako da kad „...Dolazi knez ovoga sveta, a u meni nema ništa.“ I doćiće svakog sata, u svakom prolazniku koji ne razmišlja ispravno. Čuvajte svoje misli da ne pronađu u vama ništa.

Ako želite da saznate nešto o ŽIVOTU, proučavajte sve njegove uglove, MOĆ, LJUBAV, ISTINU,  a zatim INTELIGENCIJU. Proverite da li se ovo bar u najmanjoj meri provlači kroz vašu ekspresiju života. Zapamtite da je Bog vaš Život, a da vaš Život mora imati sve atribute Boga. Proverite da li vaš život ima neki od ovih atributa. Budite uporni u ovome. Isplatiće se.

Zapamtite: „Ustaću i idem Ocu svojemu,“ a on će vas sresti i kada ste daleko. Ne možete biti izpošteni iz Carstva Nebeskog. Imate šansu, a želja da se vratite u Očevu Kuću će vas odvesti u željenom pravcu. Vaš dolazak na odredište zavisi samo od vaše upornosti. Ne hrani se strahom, sumnjom ili osudom, rođeni ste slobodni, potvrdite svoju slobodu. Ustanite i često idite svojem Ocu.

Ne ulazite u borbu. Odložite svoj mač. To nije vaša bitka, već Božija. Nemojte ni posmisliti da nečim možete gađati Boga, jer nemate šta da bacate. Očistite svoj um i problem će nestati. Lutanje vas neće nigde odvesti. Odmor je savršen rad i poverenje. To što je bitka Božija ne znači da ćete leći u prijatnim snovima već da ćete budni očekivati zvuk pobede. Ovo je poruka za vas, iako ste pecali „svu noć...i ništa ne uhvatismo“ Božije izobilje je tu, te kada bacite svoj mreže (napustite materijalno razmišljanje), ne samo da ćete uloviti mnogo ribe, već ćete postati ribari među ljudima. Ne morate napustiti svoje sadašnje mesto da biste se otarasili problema, jer ako to učinite, problem će biti prvo na šta ćete naići kada stignete na kraj putovanja. Savladajte ga sada i dokažite da je ovo „Sveta Zemlja;“ možete vi to. „Bokove svoje opaši kao junak“ i nastavi dalje.

 

 

Sada smo sinovi Božiji

 

Da li ste ikada zahtevali svoje pravo mesto u životu? Da li ste ikada pokušali da se osećate kao dete Kralja, najmoćnijeg Kralja i jedinog Kralja u svemiru? Ako niste, onda pokušajte svakodnevno, na kratko i na kraju meseca ćete imati plemenitost i moć koja vam se do sada činila previše dobra da bi bila istinita.

Kada pomislite „Ja sam Sin Kralja“ obuzme vas nešto vrhunsko i lepo. Počinjete biti svesni određene aristokratije koja je nezavisna od grba ili porodičnog imena. Iznenada i bez upozorenja ćete osetiti da lomite zid po zid sumnje, ograničenja, straha i brige. Odbacićete brigu i pokidati loze loše sumnje koje su vas obavijale, gazeći pod nogama odvratan korov kao što su kob i sudbina.

O, kakvo osećanje ponosa. Obuzeće vas novo i savršeno uzbuđenje kada shvatite da su sve vaše bajke moguće i ostvarive. Konačno možete živeti u palati Kralja, u izobilju ljubavi i života, gde vam je otvorena Kraljeva riznica, a vi  u vašem najboljem izdanju dajete izraz divnim darovima Ljubavi.

A onda zahtevaš, poput onog koji ima autoritet, izgovaraš puneći pluća divnim, novim životom „Ja Jesam posla me k vama.“

„Ja jesam“ ponavljajte neprestano i polako. Preplaviće vas osećaj sreće zbog toga što jeste ono što vam Ja Jesam predstavlja, jer ste vi i Ja Jesam jedno.

Na tajnom mestu vašeg bića, idite i ujedinite se sa Ocem i sa ovog mesta izgovorite vaše Ja Jesam. Ja Sam Zdrav, Ja Sam Bogat, Ja Sam Veseo i Ja Sam Srećan. O, kakav uzbudljiv i radostan osećaj vas obuzima kada počnete sa Ja Jesam procesom i kada shvatite da ste Sin Svevišnjeg i da ste jedno sa Ocem.

Vaš Um postaje vrhovni, a vaša dela vrhunska. Rođeni ste da imate moć da vladate. Sve stvari će biti pod vašim nogama. Kakav je to dubok, gust korov koji te je skoro ugušio dok si dremao? Njegovi otrovni mirisi su te zamalo uljuljkali da bi poverovao da su stvarni i da ti nema spasa iz ovog užasnog stanja.

„Da,“ kažete, moje stanje je ovaj ili onaj pravac, takoreći sam vezan, ne vidim izlaz, svaki put kada pokušam da napravim korak napred ja se uhvatim u korov dok ne postanem najjadnija stvar, puna nesreće i tereta. Probudi se! Probudi se! Probudi se! Kraljeva truba poziva Sina svoga. Vaše stanje je od najviše važnosti, poput lepotice koja je spavala stotinama godina u palati oko koje je izrasla ogromna šuma. Prinče, tvoje Božansko nasleđe je došlo da te izbavi i ponovo potraži. Kakvo je samo veselje u palati i pustošima kada se žar života i vladavina ponovo dovedu u red. Kakvo li samo zadovoljstvo i uzbuđenje oseća vaš jadan život kada dođe u svoje Sin-ovstvo. Sa jednim zamahom vaše Moći očistićete svoj Um od svih misli koje su vas vezale, držale u ponoru i naterale da platite do poslednjeg novčića. Ti si Uzvišen. Ti si Uzvišen.

Vaša Palata tj. Vaše Telo je Uzvišeno, divno, oduševljava se novim životom. Sija novom snagom. Vaše Božansko ja istupa i potvrđuje svoju Moć. Ono traži „zglobove i moždinu“ i tera sve senke straha, greh i bolest. Probudi se! Probudi se! Probudi se! Truba se opet oglašava, jer je kucnuo tvoj Čas. Slobodan si, imaš moć i imaš vlast. Radujte se i veselite, Ja Sam Uzvišeni.

Kada spoznate da ste Sin i Stvoritelj, postajete čudotvorac i demonstrator ove istine. Vaša vera koja je bila veličine zrna slačice, sada buja u moćni hrast i prekriva milione ravnica. Sada govorite sa autoritetom, a vaše Ja Jesam će da vas savetuje.

Kada se rodi ideja za manifestaciju ili ekspresiju, pobrini se da bude sveža, blistava i lepa. Neka bude mladalačka, jer  mladost znači razvoj na ispravan način. Život ne poznaje vreme, on je večan i ne može se ukaljati, naborati, niti poseduje red materijalnog doba. Odbaci staro verovanje da imaš godine. Ti si Svevišnji i večan i nemaš ništa osim večne mladosti.

Koji su atributi mladosti osim snage, radosti i ljubavi? Imaš li ove atribute u svojoj naravi? Da li je ljudima drago kada te vide? Da li isijavaš duh mladosti? To je vaša provincija, da počnete biti mladi.

Ako želite biti snažni, ne zamišljajte sebe kao izgladnelog jermenca. Budite Herkul. Ako želite biti mladoliki, ne razmišljajte o Metuzalemu. Držite se mladosti. Zasitite svoj um sa onim što želite manifestovati na vašem telu. Ako želite određenu boju, na primer crvenu, ne biste uporno razmišljali o ljubičastoj, već o crvenoj, tako da biste je odmah prepoznali čim bi se pojavila. Sve što se zadržava u vašem umu će vam doći. Neka plemenitost bude uvek u vašem umu, jer ste dete Kralja. Zaboravi, Oprosti i blagoslovi celo čovečanstvo. Raduj se i smej. Odbij svako drugačije stanje. Smejte im se i ne dopustite im da vas zgrabe.

Ja sam sin Kralja. Ja sam slobodan i radostan. Ja sam srećan i bezbrižan. Sve što je bilo se ruši i nestaje. Bez obzira što sam godinama živeo u tami i sumnji, sujeverju i strahu, od ovog trenutka ja sam slobodan. Oslobađam se lanaca koji su me držali za ove teške tegove, neka se kotrljaju niz planinu u duboki bazen zaborava. Ući ću u trag ovim pogrešnim okolnostima, unazad, do ideje koja ih je izrodila, olabaviću ih i otpustiti. Oslobađam sve koji su bili vezani, a time sam i sam oslobođen i blagosloven. O, slavni živote, jedno sa Bogom, jedno sa svojim Ocem i jedno sa celim svemirom.

Pevajte pesme hvale i zahvalnosti. Prepustite sebe i vaše telo veličanstvenoj službi hvale. Pohvalite svoje divno telo. Oprostite mu za sva zla za koja ste ga optužili. Recite mu „Ni ja te neću osuditi,“ slobodno si. Ti si hram Boga živoga. Ti si slavni, blistavi hram, lep za gledanje, kojem se raduje.

Kada započnete ovakvu službu hvale, iz vašeg uma će izleteti krdo prljavštine, bolesti i greha, a sa njima sujeverje i strah i ući će u svinje gde će biti uništene. A ti stojiš, sa pogledom u  beskraj, ljubav i snagu; raduj se, raduj se, raduj se.

 

 

 

U početku

 

U početku. Na šta vas to asocira? Na šta pomislite kada kažete „U početku“? Možete li mentalno otići na mesto tišine, kada se još ništa nije manifestovalo, a to je „u početku“? Kada se malo odmaknete od početka, pojaviće se kreacija. Od čega je nastala? „U početku“, pre nego što je ijedna biljka ili životinja ugledala svetlost, postojala je samo tišina. „Čekanje onoga čemu se nadamo,“ je materijal iz kog je stvorena kreacija.

Morate priznati da je nešto stvorilo ovaj naš predivan svet. Nije izvučen iz nečega ili iz praznine. On je stvoren i oblikovan iz supstance, misaone supstance koja je postala vidljiva.

Kada se savršen koncept u umu Oca usavrši, izaći će na videlo i postaće „Živa Reč“ ili „Reč telom postade.“ Morate imati nešto od čega ćete kreirati. Morate imati supstancu od koje ćete načiniti stvar, a kad se vratite na „U početku,“ razumećete kako je divna stvar misaona supstanca. Razmislite o tome, to je temelj ili supstanca, uzrok i posledica svega.

Da li ste se ikada zapitali od čega su stvoreni drvo ili štap? Kažete da je raslo. Da, čak i ako prihvatimo da je raslo, moralo je izrasti iz nečega, iz čega će formirati svoju vidljivu supstancu. Hrast je u žiru, ali šta je to što pravi ćelije, vlakna i konačno čvrsti hrast?  Kažete da čovek „raste“ iz bebe ili da se razvija, ali šta je to što obezbeđuje materijal za rast?

Ako sve ovo vratimo na „u početku,“ nalazimo da sve ima svoje poreklo u Umu, i da je Um supstanca ili nešto bezoblično, od čega je kreacija skicirana, a Naredba „Neka bude“ je moć koja je kreaciju završila na željeni način. Pre nego što napišete pismo, ono je već formirano u umu, a vi se odmah date u sastavljanje materijala od kojeg će nastati to pismo. Kada gradite kuću, prvo ćete to učiniti u vašem umu, gde će ta slika ostati večno. Postepeno, kako okupljate materijal i radnike, vaša mentalna slika postaje ostvarenje.

Isto je i sa demonstracijom zdravlja. Prvo morate imati misli ili Umnu supstancu od koje je načinjeno zdravlje. Pažljivim skiciranjem argumenata i postavljanjem njihovih temelja, počinjete da vidite svoju sliku ili sliku zdravlja manifestovanu u telu i dobijamo ono što se naziva isceljenje.

Jedan od najvećih procesa oblikovanja koji dovodi do formirane ili uokvirene demonstracije božanske Bezoblične Supstance je VERA. Naravno da ovo znate i rećićete: Ipak smo tamo gde smo bili pre mnogo godina, vratili smo se ideji zvanoj „Vera.“ Možda nikad niste prestali razmišljati šta tačno znači VERA.

Sa metafizičkog aspekta, ona je više od želje i čežnje i postaje neopiruća, bezbrižna mudrost koja opušta, a u isto vreme je veoma budna. To je kao nešto pozitivno, kao kada pritisnete prekidač i očekujete struju. Kada se Vera uzdigne do najvišeg nivoa razumevanja, ona postaje motiv veće moći od struje. „Vera te tvoja spasila.“ Ne tvoja žudnja, želja, već tvoja VERA.

Moramo da negujemo Veru kao žena koja se iscelila dodirnuvši Isusa, Vera čoveka nabujala do vrhunca, vera Centuriona. Kada shvatimo da smo ujedinjeni sa Ocem u sebi, naša reč dobija autoritet, čime ovaj savez oživljava.

Kada vam zatraže pomoć, oni imaju Veru da ćete im vi pomoći. Oni ne traže vaše fizičko, već Oca u vama, koji im se iz nekog razloga manifestovao kroz vas i zato Ga traže u vama. Vi nemate ništa sa tom odlukom, oni Ga traže kroz vas ili zato što su videli „Oca u vama“ ili zato što su to čuli od drugih. Tada je tvoja dužnost da kažeš sa Ocem svom pacijentu „vera te tvoja spasila“ „uzmi svoju postelju i hodi.“ Ako se usudiš to učiniti kroz sveti savez, tvoj pacijent će napustiti svoju postelju i prohodati, isceljen i obnovljen.

Ne boj se da se ujediniš sa svojim Ocem. Prestanite tražiti materijalno roditeljstvo. Vi niste Džons ili Smit ili neki drugi nosilac materijalnog nasleđa, vi ste dete Kralja i bavićete se Očevim poslom. U tome će vam pomoći da se vratite na „u početku“ i razbistrite svoj um. Vratite se u vreme kada još ničega  nije bilo na svetu i započnite svoj „neka bude“ proces rasuđivanja, stvarajući samo ono što želite da se manifestuje.

Ako želite da sagradite kuću ne biste zamišljali pećinu ili kolibu, već svršenu kuću. Isto važi i za zdravlje, bogatstvo i sreću, morate u svom umu neprestano imati: „načini sve po slici, koja ti je prikazana na gori.“ U određenim fazama gradnje kuće ona izgleda kao ruševina, pa opet, iz toga će nastati konačni proizvod. Ljuštura mora da napukne, a čaura mora biti uništena pre uspešne  demonstracije. Možda će vam u početku izgledati da iskorak u more materijalnih zakona deluje kao pošast ili glad, ali ako je vaša vera čvrsta da dobijete vaš život i podignete oči, ništa neće zaustaviti vaš napredak, niti ćete potonuti.

„Ustaću i idem ocu svom.“ Ovo je prvi korak u povratku iz „daleke zemlje.“ Ustani, gde god te ovo pronađe i vrati se svom Ocu. On je u tebi i čeka da se ujediniš sa njim. Dobićeš svu moć kroz njega, a godine i meseci grešenja će nestati.

A kada ti i Tvoj Otac krenete na put u Carstvo saznaćeš da „carstvo je Božije unutra u vama.“ Ićićeš sa Ocem kroz sve njegove delove, podižući srušene zidove svoje bašte. Slabim mestima ćeš reći ojačajte, obnovite se, primite svoje svetlo. Iznova govoriš život telu i gledaš kako se manifestuje, sveže i čisto, u snazi mladosti. Ove bore, sede vlasi i jadne oči nisu ništa drugo do povlačenje iz nekog dela Carstva, supstance života. Može li se balon izduvati sve dok je vazduh u njemu? Tako je i sa našim telima, sve dok Božiji Um ne izda naredbu „i reč je telom postala,“ nemoguće je da se pokaže i jedan znak starosti ili propadanja. Sada idite u svoju Baštu, ugladite ova beživotna mesta i ponovo prizovite dolazak „Carstva nebeskog.“ Oterajte starost svojim znanjem da su Um, Život, Bog, vi i vaš Otac večno mladi i lepi i ne obazirite se na vreme i uslove koji su van vas samih.

„Ne pogani čoveka ono šta ulazi u usta; nego šta izlazi iz usta ono pogani čoveka.“ Razmisli o ovome dragi čitaoče. Pretpostavimo da se smeješ, da li taj osmeh potiče iznutra ili spolja? Naravno iznutra, reći ćeš, to je svojevoljno i u maloj meri ste svesni učinjenog mentalnog napora. Isto to radite kada se pojavi bora. Telo koje nema sposobnost razmišljanja, ne bi imalo ni jednu boru, niti sedu vlas, poput staklene kugle, da nije bilo voljnog ili nevoljnog delovanja uma. Imate moć da se suzdržite ili nasmejete, a ista moć kontroliše bore, sedu kosu, slabe oči ili bolesno telo, ako ga stisnete jače postaće kao ravna džepna knjiga. „U početku“ je sve nastalo od nečega, a to „nešto,“ je priznaćete um ili supstanca, beskonačna i sveprisutna. Vaš Otac sa kojim ste ujedinjeni, je sila ili moć,  sposobna da prizove supstancu u postojanje i oblikuje je u „željene“ stvari. Završite svoj proizvod mentalno, obratite se Ocu, oblikujte svoje želje, a zatim ih prizovite u postojanje.

Bez obzira gde vas ovo nađe, bez obzira na sva ograničenja pred vama, kada se jednom udružite sa Ocem u sebi i vratite svoju demonstraciju na „u početku“, shvatićete da imate šansu da sve napravite iz početka ili da se oslobodite nepoželjnih uslova i krenete iznova. Kada postoji stanje koje vam se ne sviđa i koje nije dobro, vaše Ja Jesam ili Otac ga odnosi u svoj kovčeg i tada će poplave prekriti zemlju (telo) i očistiti ga od svih neželjenih stanja. Telo je pročišćeno, a  kada poplave prestanu, otkrićemo da je cela zemlja (telo) sveža i nova, spremna da ponovo iznedri obrazac.

„Ja stojim na vratima i kucam.“ Otvori mu Tragaču Istine, otvori mu svoj Um i pusti Ga u svoj život. On je već u tvom srcu i traži dopuštenje za ulazak u Baštu. Otvori Mu se, ujedini se sa Njim i gledaj kako su se svetovi promenili pred tvojim očima. „Tako će biti reč moja kad izađe iz mojih usta: neće se vratiti k meni prazna.“ To je sada tvoja moć. Da li sada razumeš, da sada govoriš sa autoritetom jer si jedno sa Ocem.

„I ne vladajte se prema ovome veku, nego se promenite obnovljenjem uma svog.“ Ne možete vas promeniti ništa od spolja, ovaj proces započinje iznutra ka spolja. Ako uspete zasititi svoj um mladošću i snagom da je nesvestan vaše dobi, mladost će sesti na vaše čelo. Kad je vaš um ispunjen srećom, osmeh za osmehom će talasati vaše lice, skoro bez svesnog napora. Ovo je ključ za sve. Zasitite um sa idejom i sarađujte sa Ocem u sebi u kojem ne postoji senka skretanja i koji već čeka da donese u vaš život stvari „što oko ne vide, i uho ne ču.“

Vratite se na „u početku“ i proglasite svoje Nebesko roditeljstvo, odvojite se od svih godina tih i takvih uslova, povežite se sa idejom da je Život duh, nepromenljiv i savršen, i da mu se ne mogu nametnuti bilo kakva ograničenja. Postanite svesni činjenice da ste Vi Duh i da je Bog Duh i da je to vaš autoritet da se ujedinite sa Ocem u sebi. Može li išta biti jasnije od toga da posedujete svu moć i da vam ništa ne može nauditi. Bez obzira da li osećate neuspeh, siromaštvo, bolest, ropstvo hiljadu i jednog straha od materijalnih zakona, pogledajte, sada ste došli na svoje i očekujte da će se planine otopiti i brda „skakaše kao jaganjci“ pred novom spoznajom. Nema veze šta ljudski zakoni kažu o vama. Mogu vas optužiti za bilo šta. Možda vam horoskop ne predviđa dobre stvari zato što ste rođeni na određen datum, ali sve ovo je kao seme čička. Raznose ga vetrovi smrtničkog uma i može se ukoreniti samo tamo gde mu je dozvoljeno, a do tada je ništa, lebdeći bez odredišta ili cilja, tražeći bilo koje mesto. Božiji zakon, nepromenljiv i savršen, vas je oslobodio i ovo je jedini zakon koji treba da poštujete. Bog je vaš Otac, vi niste rob ni porodice, ni rase, ni misli. Vi treba da nasledite osobine duha. Koje su to osobine?

„Ja stojim na vratima i kucam.“ Pustite ga u svoju baštu dragi tragaču istine, ujedinite se sa Ocem u sebi, prebivajte sa njim u Carstvu nebeskom i postanite jedno sa ovom životnom strujom. Ovo je vaše nasleđe radosti, zahtevajte ga, koristite, učinite ga svojim.

 

 

Kraj